Postoje reči Isusove koje na prvi pogled deluju jednostavno, ali što duže ostajemo uz njih, to postaju dublje. Jovan 15 je jedan od takvih odlomaka.
Nije glasan. Nije dramatičan. A ipak otkriva jednu od najdubljih tajni hrišćanskog života:
život koji ostaje u Hristu, i Hristov život koji ostaje u nama.
U svetu oblikovanom pritiskom, izvođenjem i nemirnim naprezanjem, Isus nudi drugačiji put.
On ne kaže najpre: “Postigni za mene.” On kaže: “Ostani u meni.”
Više od religijskog truda
Mnogi vernici počinju hrišćanski život iskreno, ali polako upadaju u suptilan teret: teret pokušaja da proizvedu duhovni život samo trudom.
Trudimo se da postanemo strpljivi. Trudimo se da postanemo čisti. Trudimo se da postanemo verni. Trudimo se da postanemo plodni.
A ipak Isus ne govori najpre o naprezanju. On govori o ostajanju.
Jovan 15:4 “Ostanite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe, ako ne ostane na čokotu, tako ni vi, ako u meni ne ostanete.”
Ovo je sveta ispravka za uznemirenu dušu.
Loza ne stvara život sama od sebe. Ona prima život ostajući povezana.
Tako se ni hrišćanski život ne održava snagom koju sami stvaramo. On se održava zajedništvom.
Čokot i loze
Isus nastavlja:
Jovan 15:5 “Ja sam čokot, vi ste loze: koji ostane u meni i ja u njemu, on rodi mnogi rod; jer bez mene ne možete ništa činiti.”
Ove reči su i ponizujuće i utešne.
Ponizujuće su jer razgrađuju iluziju samodovoljnosti. Utešne su jer nas podsećaju da plodnost ne počinje u našem pritisku, već u Njegovom životu.
Bez Njega ne možemo učiniti ništa od večne vrednosti.
Ali u Njemu, život teče.
Ovo je tajna unutrašnjeg života sa Hristom: ne samo verovanje istinitih stvari o Njemu, već ostajanje sjedinjeno s Njim u živom jedinstvu.
Ostajanje je unutrašnje zajedništvo
Ostati znači više nego slagati se sa hrišćanskim učenjem. To je više od povremene molitve. To je više od religijske rutine.
Ostajanje je unutrašnje zajedništvo.
To je duša koja se iznova i iznova vraća Hristu. To je srce koje ostaje otvoreno pred Njim. To je život koji uči da počiva u Njemu, da zavisi od Njega i da crpi iz Njega.
Zato ostajanje tako duboko pripada tajni Hrista u vama.
Onaj koji prebiva u nama ne poziva nas samo na spoljašnje izvođenje. On nas poziva na živo učešće u svom prisustvu.
Kada Isus kaže: “Ostanite u meni, i ja u vama,” On govori o uzajamnom prebivanju, svetoj bliskosti i životu koji se iznutra oblikuje zajedništvom.
Razlika između izvođenja i prisustva
Postoji velika razlika između pokušaja da izgledamo duhovno živi i stvarnog življenja iz Hristovog prisustva.
Izvođenje pita: Da li činim dovoljno? Da li izgledam dovoljno veran? Da li proizvodim dovoljno?
Prisustvo pita: Da li ostajem u Njemu? Da li je moje srce otvoreno? Da li crpim život iz Hrista, ili samo pokušavam spolja da oponašam život?
Ovo je jedna od tihih tragedija duhovnog života: čovek može nastaviti mnoge spoljašnje navike dok unutrašnje zajedništvo postaje sve tanje.
Ali Jovan 15 nas poziva nazad.
Odgovor na sušu nije grozničavo naprezanje. Odgovor je dublje ostajanje.
Kada ostajanje deluje tiho
Ponekad ostajanje ne deluje dramatično.
Ponekad deluje skriveno.
Tiha molitva. Povratak Svetom pismu. Omekšano srce nakon otpora. Mali čin predanja. Tiho odbijanje da bežimo od Hrista usred slabosti.
I ovo je ostajanje.
Plod često raste polako i nevidljivo pre nego što postane vidljiv. Loza ne paniči zato što je rast skriven. Ona ostaje na čokotu.
Zato duša mora naučiti da ne prezire tiha vremena.
Ostajanje nije uvek emocionalna žestina. To je verna bliskost.
Plod koji raste iz jedinstva
Isus ne kaže da ostajanje donosi prazninu. On kaže da donosi plod.
Ovo je važno.
Pravo zajedništvo sa Hristom nije jalovo. Ono preobražava.
Tamo gde se prima Hristov život, nešto počinje da se menja.
Ljubav raste. Mir se produbljuje. Strpljenje postaje manje nemoguće. Iskrenost zamenjuje pretvaranje. Unutrašnji život postaje manje rasut, a više ukorenjen.
Ovo se ne dešava odjednom. Ali se dešava zaista.
Plod je spor svedok da život teče iz Čokota.
Tajna unutrašnjeg života
Šta je onda tajna unutrašnjeg života sa Hristom?
To nije žestina bez odmora. To nije znanje bez zajedništva. To nije izvođenje bez prisustva.
To je ostajanje.
To je srce koje uči da ostane. To je duša koja uči da crpi život iz Isusa. To je skriveni život koji se oblikuje bliskošću, a ne pritiskom.
Zato je Jovan 15 tako dragocen.
On nas vraća iz napora u jedinstvo. Iz samotrudа u zavisnost. Iz spoljašnje aktivnosti u unutrašnje zajedništvo.
I možda je to mesto gde mnoge duše treba ponovo da počnu:
ne trudeći se više,
već ostajući bliže.
Kratka molitva
Gospode Isuse, nauči me da ostajem u Tebi. Sačuvaj me od spoljašnjeg naprezanja bez unutrašnjeg zajedništva. Povuci moje srce nazad od pritiska, izvođenja i rasejanosti, u živo jedinstvo sa Tobom. Neka Tvoj život utiče u moj, i neka plod koji želiš raste polako, duboko i istinski u meni.
Amin.
Pitanja za razmišljanje
-
Gde pokušavam da proizvedem duhovni život trudom umesto da ostanem u Hristu?
-
Kako izgleda ostajanje za mene ove nedelje, na jedan jednostavan, stvaran način?
-
U kom delu mog unutrašnjeg života me Isus poziva da pređem iz izvođenja u prisustvo?