Početak usredsređen na Hrista
Ako dolazite Knjizi Otkrivenja sa strahom, zabunom, ili čak nekom vrstom unutrašnjeg umora, počnite ovde nežno. Ne morate početi pod pritiskom. Ne morate početi sa strepnjom. Ne morate početi pokušavajući da odmah rešite sve.
Otkrivenje nije dato da bi gurnulo srce u paniku. Dato je da bi jasnije otkrilo Isusa Hrista.
Ova knjiga nije prvenstveno zagonetka koju treba rešiti. Ona je Osoba koju treba posmatrati.
Mnogi ljudi pristupaju Otkrivenju tražeći vremenske okvire, simbole, skrivena značenja i tajne obrasce. Ali Sveto pismo nas poziva dublje od toga.
Sam Isus je rekao:
Jovan 5:39 „Istražujete pisma, jer mislite da imate u njima život večni; i ona svedoče za mene.”
To znači da ne dolazimo Otkrivenju samo da bismo prikupili informacije. Dolazimo da bismo, kroz Reč, mogli da se približimo Hristu.
Ovaj put proučavanja treba da bude usredsređen na Hrista, molitven i nepožurivan.
Čitaćemo Otkrivenje sa strahopoštovanjem. Ali i sa duhovnom trezvenošću. Bez senzacionalizma. Bez spekulacija podstaknutih strahom. Bez gubljenja nežnosti Jevanđelja.
Jer isti Isus koji govori u Otkrivenju jeste isti Isus otkriven u Jevanđeljima.
On je i dalje Onaj koji kaže:
Otkrivenje 1:17–18 „Ne boj se… Ja sam Prvi i Poslednji, i Živi; i bejah mrtav, i evo sam živ va vek veka, amin. I imam ključeve od pakla i od smrti.”
Neka, dakle, ovo bude vaš početak:
ne strepnja, već obožavanje ne pritisak, već pažnja ne samo radoznalost, već unutrašnje preobraženje u Hristovom prisustvu.
Otkrivenje nije dato da bi vas uplašilo
Ako se strah javi u srcu dok čitate Otkrivenje, to ne znači uvek da je sama knjiga zastrašujuća.
Ponekad znači da smo nasledili način čitanja koji se odvojio od Hrista.
Otkrivenje nije mračna soba u kojoj Bog skriva istinu od Svog naroda. To je otkrivanje.
To je Gospod koji povlači zavesu kako bi Crkva mogla videti Isusa u Njegovoj slavi, Njegovoj vlasti, Njegovoj čistoti i Njegovoj pobedi.
Bog ne otkriva da bi zdrobio iskreno srce. On otkriva da bi ga probudio. Da bi ga očistio. Da bi ga ojačao. Da bi ga pripremio.
Zašto se mnogi ljudi plaše Otkrivenja
Mnogi ljudi se plaše Otkrivenja jer su ga videli tumačeno:
bez Jevanđelja bez poniznosti bez duhovnog rasuđivanja bez ljubavi bez molitve
I kada se Otkrivenje odvoji od Isusa kojeg poznajemo iz Jevanđelja, ono može početi da deluje hladno, oštro i daleko.
Ali Otkrivenje ne uvodi drugačijeg Isusa.
Ono otkriva istog Isusa — sada viđenog u neskrivenoj slavi.
Onaj koji je dodirivao ranjene. Onaj koji je opraštao grešnicima. Onaj koji je plakao. Onaj koji je govorio istinu i vatrom i ljubavlju. Onaj koji je položio Svoj život.
U Otkrivenju, ne srećemo drugog Hrista.
Srećemo istog Hrista, viđenog punije.
Kako čitati Otkrivenje: Put mira i strahopoštovanja
Čitajte Otkrivenje polako.
Ne kao vesti. Ne kao šifrarnik. Ne kao oružje za raspravu.
Čitajte ga:
molitveno u svetlu Jevanđelja sa poniznim srcem sa Hristom u središtu sa pitanjem: „Gospode, šta mi pokazuješ o Sebi — i šta u meni mora da se promeni?”
Jer Otkrivenje nije samo o tome šta će se dogoditi na kraju.
To je takođe o tome šta mora da se dogodi u nama sada.
Ono poziva Crkvu na budnost. Na vernost. Na izdržljivost. Na ljubav.
Ono razotkriva pomešanost. Ono jača poslušnost. Ono podiže naš pogled od haosa zemlje ka prestolu neba.
Šta Otkrivenje zapravo čini u duši
Ako čitamo Otkrivenje ispravno, ono nas ne čini opsednutim strahom.
Ono nas čini:
pobožnijim trezvenijim vernijim čvršće usidrenim u Hristu spremnijim da izdržimo gladnijim za čistotom budnijim za obožavanje
Otkrivenje ne samo da obaveštava um.
Ono ispituje srce.
Zato mora da se čita polako.
Cilj nije samo da znamo više o kraju.
Cilj je da poznajemo Hrista dublje — i da budemo preobraženi onim što posmatramo.
Jevanđeoski most: Isti Isus, sada otkriven
Zato Otkrivenje uvek mora da se čita u svetlu samog Hrista.
Isus koji govori u Otkrivenju jeste isti Isus koji kaže u Jevanđelju:
Jovan 14:27 „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam… da vam se srce ne plaši niti se boji.”
I isti je Isus koji kaže:
Jovan 10:27 „Ovce moje slušaju glas moj i ja poznajem njih, i za mnom idu.”
Tako, kada otvorimo Otkrivenje, mi se ne udaljavamo od Hristove nežnosti. Mi ulazimo dublje u nju.
Jagnje na prestolu jeste isti Onaj koji je nosio krst.
Gospod slave jeste isti Onaj koji je voleo do kraja.
Vaš poziv da počnete
Ako ste ikada izbegavali Otkrivenje jer ste se osećali uplašeno, preplavljeno, ili nedovoljno spremni, neka ovo bude vaš poziv:
Počnite.
Počnite nežno. Počnite molitveno. Počnite sa Isusom. Počnite bez pritiska.
Gospod ne traži od vas da ovladate knjigom za jedan dan.
On vas poziva da hodate sa Njim kroz nju.
Ne žurite ispred Njega. Ne nametajte sigurnost tamo gde On uči strahopoštovanju. Ne dozvolite da strah govori glasnije od Njegovog glasa.
Držite svoje srce blizu Hrista. Držite Jevanđelja otvorena. Držite svoj duh mekim pred Bogom.
I počnite.
Kratka molitva
Gospode Isuse,
Izbavi me od straha, zabune i nemirne radoznalosti.
Nauči me da čitam Tvoju Reč sa strahopoštovanjem, poniznošću i ljubavlju.
Otvori mi oči da Te jasno vidim u Otkrivenju, i neka ono što čitam preobrazi moje srce iznutra.
Amin.
Pitanja za razmišljanje
- Kada pomislim na Knjigu Otkrivenja, šta se prvo javlja u meni — strah, radoznalost, ili obožavanje?
- Da li sam čitao/čitala Sveto pismo uglavnom radi informacije, ili radi dubljeg jedinstva sa Hristom?
- Kako bi izgledalo da ove nedelje čitam Otkrivenje polako, molitveno i bez straha?