Sada progovara treći prijatelj — a Sofar je najoštriji od svih.
Dok se Elifaz pozivao na viđenje, a Vildad na predanje, Sofar jednostavno napada. Naziva Jova čovekom punim praznih reči, a zatim kaže nešto toliko oštro da zastaje dah.
Jov 11 nam pokazuje kuda na kraju vodi samopravedna sigurnost — i, zakopano unutar Sofarove okrutnosti, jednu istinitu i lepu stvar koju on potpuno zloupotrebljava.
Manje nego što zaslužuješ
Jov 11:6
„...i znaj da te Bog kažnjava manje nego što zaslužuje bezakonje tvoje."
Pročitajte to ponovo, i osetite njegovu težinu.
Sofar gleda čoveka koji je izgubio svoju decu, svoje zdravlje, i čitav svoj svet — i govori mu: zapravo, Bog je blag prema tebi. Zaslužuješ gore.
To je najnemilosrdnija rečenica koju će bilo koji od prijatelja izgovoriti. U njoj nema utehe, nema sažaljenja, samo hladna sigurnost čoveka koji sam nikada nije sedeo u pepelu.
A protiv ove jedne rečenice, čitavo jevanđelje stoji u suprotnosti. Jer na krstu je Hristos primio daleko više nego što je zaslužio — On koji nije zasluživao ništa osim slave — da bismo mi mogli da primimo daleko bolje nego što zaslužujemo. „Manje nego što zaslužuješ" jeste Sofarovo jevanđelje. „Blagodat koju nikada ne bi mogao da zaslužiš" jeste Božje.
Možeš li dokučiti Boga?
Jov 11:7
„Možeš li ti tražeći dokučiti Boga? Možeš li dokučiti Svemogućega sasvim?"
I ovde, usred svoje okrutnosti, Sofar kaže nešto veličanstveno istinito.
Ne — mi ne možemo, tražeći, dokučiti Boga sasvim. On je neistraživ. Njegove dubine su iznad nas. Uvek Ga ima više nego što um može da obuhvati.
Ovo je veličanstvena istina. U pravim ustima, u pravom trenutku, ona je vrata ka bogosluženju.
Ali Sofar je koristi kao oružje: Bog je neistraživ, zato prestani da postavljaš pitanja, prestani da tuguješ, samo prihvati da moraš biti kriv. On uzima istinu koja treba da nas smiri pred tajnom i pretvara je u toljagu da ućutka čoveka koji pati.
Ista istina može voditi ka strahopoštovanju ili ka oholosti, zavisno od srca koje je drži.
Zahtev za pokajanjem
Jov 11:13–14
„Da ti upraviš srce svoje i podigneš ruke svoje k Njemu, ako je bezakonje u ruci tvojoj, udalji ga..."
Sofar završava pozivom na pokajanje, upućenim pogrešnom čoveku.
Ukloni svoj greh, podstiče on, i tada će se tvoj život razvedriti. Zvuči duhovno. To je vrsta saveta koji je često, uopšteno govoreći, dobar.
Ali počiva na laži: da je Jovova patnja posledica neispovedjenog greha. Sofar poziva besprekornog čoveka da se pokaje za zločine koje nije počinio.
Koliko je bolno kada vam se kaže da se pokajete za greh koji niste učinili — kada se sama vaša čestitost tretira kao očigledan uzrok vašeg bola. Jov poznaje sopstveno srce, i zna da ovo nije odgovor.
Blaga reč za čitaoca
Ako vam je ikada u vašoj patnji rečeno da to sigurno zaslužujete — ili čak da zaslužujete gore — Jov 11 imenuje tu okrutnost onakvom kakva jeste.
To je Sofarov glas, ne Božji. Bog jevanđelja ne stoji nad vašim bolom govoreći: „manje nego što zaslužuješ." On se saginje u njega, na krstu, primivši više nego što je zaslužio, da biste vi mogli biti dočekani blagodaću.
Da, Bog je neistraživ, previše dubok da bismo Ga potpuno razumeli. Ali Njegove neistražive dubine nisu zid koji vas isključuje. One su okean milosti prevelik da bi se izmerio. Vi ne možete sasvim da Ga dokučite — ali u Hristu, On je izašao da pronađe vas.
Pitanja za razmišljanje
- Sofar je rekao Jovu da zaslužuje gore. Kako jevanđelje — u kome je Hristos primio više nego što je zaslužio — odgovara na laž da je patnja uvek ono što smo zaslužili?
- „Možeš li tražeći dokučiti Boga?" jeste istina, a ipak ju je Sofar pretvorio u oružje. Kako istina o Božjoj neistraživoj veličini može da vas povede ka bogosluženju, umesto da ućutka iskrena pitanja?
- Jov je bio pozivan da se pokaje za grehe koje nije počinio. Da li ste ikada osetili pritisak da preuzmete krivicu za sopstvenu patnju, i kako vas Jovova priča oslobađa toga?
Kratka molitva
Gospode, kada mi glasovi govore da zaslužujem svoj bol — ili gore — ućutkaj ih istinom krsta, gde si Ti primio ono što sam ja zaslužio, i umesto toga mi dao blagodat.
Ti si neistraživ, dublji nego što ću ikada moći da spoznam — a ta dubina je okean milosti, ne zid.
Ne mogu Te sasvim dokučiti. Hvala Ti što si u Hristu izašao da pronađeš mene.
Dočekaj me blagodaću, Gospode, ne Sofarovom aritmetikom.
Amin.
JMS