U Jovu 23, čovek koji pati nije gnevan — on čezne za domom, čezne za Bogom.
Njegov najdublji bol više nije gubitak, ni bolest, pa čak ni prijatelji. To je što se čini da je Bog zaćutao. Jov Ga ne može pronaći. A sve što želi jeste da dođe pred Njegovo lice i bude saslušan.
I iz te čežnje izlazi jedna od najsvetlijih izjava vere u celoj knjizi.
O, kada bih znao gde da Ga nađem
Jov 23:3
"O, kada bih znao kako bih našao Boga! Otišao bih do prestola Njegova!"
Evo krika ispod svih ostalih Jovovih krikova.
"O, kada bih znao kako bih našao Boga." Ne "gde bih pobegao od Njega" — gde bih Ga našao. Jovova muka je u tome što se čini da je Bog skriven, a ono što najviše želi nije olakšanje od patnje, nego pristup Božjem prisustvu.
Ovo je znak istinskog srca. U tami, ono ne beži od Boga; ono Ga traži. Jov bi otišao pravo do prestola samo kada bi znao put.
Ako si osetio da je Bog zaćutao — ako se čini da tvoje molitve udaraju o tavanicu — Jov razume. I ohrabri se: sama čežnja da Ga pronađeš jeste svojevrsna bliskost. Ne čeznemo za onim što ne volimo.
Kada me iskuša
Jov 23:10
"Ali On zna put moj; kad me okuša, izaći ću kao zlato."
A sada, zlato.
Iako Jov ne može pronaći Boga, kaže nešto zapanjujuće: "On zna put moj." Ja Ga ne mogu videti — ali On mene vidi. Ja sam izgubio Njegov trag — ali On ni na trenutak nije izgubio moj.
A onda: "kad me okuša, izaći ću kao zlato."
Jov preoblikuje celo svoje stradanje jednom rečenicom. Ovo nije kazna. Ovo je peć. A peć nije za uništavanje zlata; ona je za njegovo prečišćavanje. Vatra nije protiv Jova — ona je za njega, sagoreva šljaku, ostavlja nešto čisto.
To je vera najvišeg reda: verovati, dok si još unutar vatre, da nisi uništavan, već prečišćavan. Da Bog zna put kojim ideš. Da ćeš izaći kao zlato.
Više od hleba nasušnog
Jov 23:12
"...Čuvao sam reči usta Njegovih više nego svoj hleb nasušni."
Čak i u tišini, Jov se drži Božje reči.
Cenio je ono što je Bog rekao "više nego svoj hleb nasušni" — više od hleba koji mu je potreban da živi. Kada je Božje prisustvo skriveno, Božja reč je nit koju Jov neće pustiti.
Ovo je mudrost za svako tamno doba. Kada ne možeš osetiti Boga, drži se onoga što je On rekao. Njegova reč ne ućutkuje čak ni kada se Njegovo prisustvo čini tihim. Hrani se njome kao hlebom — više nego hlebom — i ona će te održati dok se svetlost ne vrati.
Blaga reč za čitaoca
Ako ti se Bog upravo sada čini skrivenim, Jov 23 je tvoj saputnik.
Možda ne možeš da Ga nađeš — ali On tačno zna gde si, i kojim putem ideš. Možda osećaš žar peći — ali ona te prečišćava, ne uništava. Ti si zlato u vatri, a Zlatar nikada ne odlazi od topionice.
A Bog koga Jov nije mogao pronaći sada je došao blizu. Skriveni je stupio u naš svet u Hristu, tako da niko nikada više ne bi morao samo da vapije, "o, kada bih znao gde bih Ga našao." On je pronađen — ili, tačnije, On je došao da pronađe nas.
Drži se Njegove reči kao hleba. Veruj vatri. Izaći ćeš kao zlato.
Pitanja za razmišljanje
- Jovova najdublja čežnja nije bila za olakšanjem, nego da pronađe samog Boga. Kada se Bog čini skrivenim, da li Ga tražiš ili se povlačiš — i šta u tebi budi Jovov krik?
- "Kad me okuša, izaći ću kao zlato." Kako bi promenilo tvoje sadašnje iskušenje kada bi verovao da te vatra prečišćava, a ne uništava?
- Jov je cenio Božju reč "više nego svoj hleb nasušni." Kako bi izgledalo da se hraniš Pismom kao hlebom u sopstvenim tamnim vremenima?
Kratka molitva
Gospode, kada se osećaš skrivenim, daj mi Jovovu čežnju — da Te tražim, a ne da bežim od Tebe.
Ne mogu Te uvek pronaći, ali hvala Ti što uvek znaš put kojim idem.
Pomozi mi da verujem da ova vatra prečišćava, a ne uništava — da ću izaći kao zlato.
A kada Te ne mogu osetiti, dopusti mi da se držim Tvoje reči kao hleba, više nego svog hleba nasušnog.
Amin.
JMS