Nakon svih prijateljevih govora o Božjoj veličini, Jov odgovara — i pokazuje im kako zapravo zvuči obožavanje.
Jov 26 je uzvišena vizija Božjeg veličanstva nad celom tvorevinom. A najlepša stvar u vezi s njom jeste njen kraj: nakon što opiše čuda, Jov kaže da smo čuli samo najtiši šapat o tome ko je Bog.
On veša zemlju ni o čemu
Jov 26:7
"On je razastro sever nad prazninom, i zemlju obesio ni o čemu."
Zastani na ovom stihu, napisanom hiljadama godina pre nego što je iko mogao da fotografiše zemlju iz svemira.
"On je zemlju obesio ni o čemu." Ceo svet, obešen u praznini, bez ijednog stuba koji ga drži, bez ikakvog temelja na kome počiva — osim na reči Božjoj.
To je zapanjujuća slika Božje moći. Zemlja lebdi u praznini, i ne pada, zato što je onaj koji ju je stvorio drži tamo.
I u ovoj kosmologiji je skrivena uteha. Ako Bog može obesiti celu zemlju ni o čemu, može podržati i tvoj život kada se čini obešen nad ambisom, bez ičega ispod. Ono što izgleda kao ništa jeste Njegova ruka koja podržava.
Stubovi nebeski dršću
Jov 26:11
"Stubovi nebeski dršću i čude se od pretnje Njegove."
Jov nagomilava čudo na čudo. Bog vezuje vode u oblacima. Deli more. Ukrašava nebesa. Čak i "stubovi nebeski" — veliki temelji neba — dršću od zvuka Njegovog glasa.
Ovo nije mali, plemenski bog o kome su prijatelji stalno raspravljali. Ovo je Bog galaksija i oluja i mora, pred kojim se sama nebesa tresu.
Jov poznaje Božju veličinu bolje nego iko od svojih optužitelja. Njegova borba nikada nije bila neznanje o Božjoj moći. Bila je to borba da veruje toj moći kada se činilo da je uperena protiv njega.
Kako je mali deo koji čujemo
Jov 26:14
"Gle, to su samo delovi puteva Njegovih; i kako je mali deo o Njemu koji čujemo? A grom sile Njegove ko bi razumeo?"
A onda dolazi najlepša i najponiznija rečenica od svih.
Nakon što je opisao zemlju obešenu ni o čemu i stubove nebeske koji dršću, Jov kaže: to su samo "delovi puteva Njegovih." Samo ivice. Samo najtiši spoljašnji šapat o tome ko je Bog.
"Kako je mali deo o Njemu koji čujemo." Sve što znamo o Bogu — sva naša teologija, sve naše divljenje — samo je najtiši žamor na dalekoj ivici Njegove veličine. Ako je ovo šapat, ko bi mogao podneti grom?
Ovo je prava poniznost pred Bogom. Ne ohola sigurnost prijatelja da su Ga skroz shvatili, nego obožavanje koje stoji na ivici okeana i zna da je samo pokvasilo stopala.
Blaga reč za čitaoca
Jov 26 te poziva ka Bogu koji je veći od tvojih nevolja.
Onaj koji veša zemlju ni o čemu drži i tebe, čak i kada se čini da ispod tebe nema ničega. Onaj čiji je šapat ovako veličanstven ima dubine ljubavi i namere koje tek treba da čuješ.
A evo čuda jevanđelja: taj isti neizmerni Bog, koji ispunjava nebesa i veša zemlju ni o čemu, približio se u Hristu, dovoljno mali da bude držan u jaslama, i dovoljno blizu da izbroji same vlasi tvoje glave. Bog koji je prevelik da bi bio potpuno shvaćen jeste Bog koji zna tvoje ime.
Čuo si samo mali deo o Njemu. I čak je i taj mali deo dovoljan da Mu poveriš sve.
Pitanja za razmišljanje
- "On veša zemlju ni o čemu." Kada se tvoj život oseća obešen nad ambisom, kako te umiruje saznanje da Bog drži ono što izgleda kao ništa?
- Jov je znao Božju veličinu, a ipak se borio da joj veruje u bolu. Gde treba da poveruješ Božjoj moći čak i kada se čini uperena protiv tebe?
- Čujemo samo "mali deo" o Bogu. Kako ta poniznost — saznanje da postoji beskrajno više od Njega nego što shvataš — zapravo produbljuje tvoje poverenje?
Kratka molitva
Gospode, Ti vešaš zemlju ni o čemu, i stubovi nebeski dršću od Tvog glasa — a ipak držiš moj mali život istom rukom.
Kada se čini da ispod mene nema ničega, podseti me da je baš to ništa mesto gde Tvoja moć drži svet.
Čuo sam samo mali deo o Tebi, i čak je i to više nego što mogu da shvatim.
Veliki Bože nebesa, koji znaš moje ime — verujem Ti sa svim.
Amin.
JMS