Na samom kraju knjige o Jovu, kada Bog konačno odgovara stradalom čoveku iz vihora, čini nešto čudno.
Ne objašnjava Jovljev bol.
Umesto toga, pokazuje mu dva čudovišta.
Jedno kopneno, i jedno morsko. Behemota i Levijatana.
I ova dva stvorenja — strašna, neukrotiva, van domašaja bilo koje ljudske ruke — iste su dve senke koje se ponovo javljaju, vekovima kasnije, u knjizi Otkrivenja. Ona su zveri pre zveri.
Videti ih jasno znači razumeti nešto duboko o neprijatelju, o nama samima, i o Jagnjetu koje jedino može da ubije ono što nijedan čovek ne može ukrotiti.
Behemot — Snaga zemlje
Jov 40:15
"Gle, behemota, koga sam stvorio s tobom; jede travu kao vo."
Bog počinje sa Behemotom — ogromnim kopnenim stvorenjem, sa kostima kao od bronze i udovima kao gvozdenim polugama.
Jov 40:19
"On je prvo od dela Božjih; onaj koji ga je stvorio može mu mačem prići."
Behemot je slika sirove zemaljske snage — sile tela, nepomične, ohole, naizgled nepobedive.
A ipak, obrati pažnju na dve istine koje Bog izgovara nad njim: "koga sam stvorio," i "onaj koji ga je stvorio može mu mačem prići." Behemot je ogroman, ali je stvorenje. Moćan je, ali Tvorac drži mač nad njim.
Ovo je snaga zemlje, sila tela — i čak u svom najstrašnijem obliku, i dalje je samo stvorena stvar, i dalje pod rukom Onoga koji ju je oblikovao.
Levijatan — Užas dubina
Jov 41:1
"Možeš li udicom izvući levijatana, ili užetom koje spustiš pritegnuti jezik njegov?"
Zatim se Bog okreće ka moru, i ka Levijatanu — savijenoj zmiji dubina, zmaju voda.
A Njegovo pitanje Jovu zapravo je pitanje svima nama: možeš li ovo ukrotiti? Možeš li izvući haos dubina udicom, kao da je riba?
Nijedan čovek ne može. To je poenta. Postoji užas u dubinama koji nijedna ljudska snaga, nijedna ljudska domišljatost, ne može savladati.
Jov 41:34
"On gleda sve što je visoko; on je kralj nad svom decom oholosti."
Levijatan je nazvan "kralj nad svom decom oholosti." On je sam duh savijene, neukrotive oholosti — zmija koju niko sem Boga ne može savladati.
Kriva zmija proroka
Levijatan ne ostaje samo u knjizi o Jovu. On ponovo izranja u pesmama i kod proroka.
Psalam 74:14
"Ti si razbio glave levijatanu u komade..."
A onda, najupečatljivije, kod Isaije — gde Levijatan otvoreno postaje slika Božje konačne, poslednje pobede:
Isaija 27:1
"U taj dan će Gospod svojim ljutim i velikim i jakim mačem pohoditi levijatana, zmiju bregastu, i levijatana, zmiju savijenu, i ubiće zmaja koji je u moru."
Pročitaj to pažljivo. "U taj dan" — dan Gospodnji. "Zmaj koji je u moru." Ovo više nije samo stvorenje iz knjige o Jovu. Ovo je zmaj, drevna zmija, obeležena za pogibiju na kraju svih stvari.
Nit se steže. Levijatan postaje zmaj. A mi znamo gde se zmaj konačno pojavljuje.
Dve zveri iz Otkrivenja
Otvori Otkrivenje 13, i dva čudovišta iz knjige o Jovu se ponovo pojavljuju — podeljena na more i kopno, potpuno kao pre.
Otkrivenje 13:1
"...i videh zver gde izlazi iz mora..."
Otkrivenje 13:11
"I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje; i imaše dva roga kao u jagnjeta, a govoraše kao aždaja."
Jedna zver iz mora. Jedna zver iz zemlje.
Užas dubina, i snaga zemlje. Levijatan i Behemot, vraćeni — sada nose lica svetovne moći i lažne religije, dve velike sile koje zahtevaju obožavanje koje pripada jedino Bogu.
A iza njih obe stoji zmaj — jasno imenovan:
Otkrivenje 12:9
"...ta stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja vara sav vasioni svet..."
"Ta stara zmija." Kriva zmija Isaijina. Levijatan iz knjige o Jovu. Isti savijeni neprijatelj, praćen od najstarije knjige poezije do poslednje knjige proroštva.
Ono što nijedan čovek nije mogao ukrotiti, Jagnje je pobedilo
Sada čuj slavu ovoga.
U knjizi o Jovu, Bog pita: "Možeš li udicom izvući levijatana?" A odgovor je ne. Nijedan čovek ne može. Ni Jov. Ni ti. Ni najjača ili najmudrija duša koja je ikada živela.
Ali ono što nijedan čovek nije mogao ukrotiti, Jagnje je pobedilo.
Isaija je obećao da će "u taj dan" Gospod ubiti zmaja u moru. A Otkrivenje pokazuje da taj dan dolazi:
Otkrivenje 20:10
"I đavo koji ih je varao bi bačen u jezero ognjeno i sumporno..."
Zmija koju nijedna ljudska udica nije mogla izvući, na kraju je jednostavno svrgnuta od strane Boga.
Udica koju Jov nije mogao da drži, postala je krst.
Ono što je užasavalo čoveka u vihoru, u poslednjem poglavlju je pobeđena stvar — svezana jednim jedinim anđelom, pobijena od Jagnjeta koje je Samo nekada bilo zaklano.
Unutrašnje značenje
I ovde ove dve zveri dolaze do tvoje sopstvene duše.
Behemot je sirova snaga tela — zemaljsko ja koje sebe smatra nesalomivim, ponos tela i volje koji nikakav trud samog sebe na kraju ne može savladati.
Levijatan je haos i savijena zmija u dubinama — zapetljana mesta srca, ponos i strah koje nijedna odluka ne može razrešiti, dubina koju ne možeš dosegnuti sopstvenom udicom.
Iskrena duša na kraju otkriva istu stvar koju je otkrio Jov: Ne mogu ovo da ukrotim. Ne mogu udicom izvući levijatana sopstvenog srca. Ne mogu naterati Behemota da legne trudeći se više.
Samo Tvorac im može prići Svojim mačem. Samo Jagnje može ubiti zmaja u tvom moru.
Ovo nije očajanje. To je sloboda. Nikada nisi bio predodređen da pobediš sopstvena čudovišta. Bio si predodređen da budeš izbavljen od njih — od Onoga koji je jedini Gospodar nad dubinom i zemljom, nad Levijatanom i Behemotom, nad svakom starom zmijom koja se ikada savila u ljudskom srcu.
Nežna reč čitaocu
Ako je Bog odgovorio Jovu ne objašnjenjem već sa dva čudovišta, možda je time govorio nešto nežno ispod tog užasa: dete moje, stvari koje su prevelike za tebe nisu prevelike za Mene.
Snagu koju ne možeš savladati, Ja sam stvorio. Haos koji ne možeš ukrotiti, Ja držim na udici. Zmiju koju ne možeš ubiti, Ja ću na kraju svrgnuti.
Zato donesi svog Behemota i svog Levijatana — sirovu stvar i savijenu stvar, deo tebe koji neće da se savije i deo tebe koji neće da se smiri — i položi ih pred Jagnje.
Ono što nijedan čovek ne može izvući udicom, On može ubiti jednom rečju. I jednog dana, u taj dan, On i hoće.
Pitanja za razmišljanje
- Bog je odgovorio na Jovljevo stradanje ne objašnjenjem, već sa dva neukrotiva čudovišta. Šta u tebi pokreće saznanje da je Božji odgovor na bol, u suštini, bio "stvari koje su prevelike za tebe nisu prevelike za Mene"?
- Behemot je sirova snaga tela; Levijatan je savijeni haos dubina. Koje od ovoga ti se sada čini bliže čudovištu u tvom sopstvenom srcu — deo koji neće da se savije, ili deo koji neće da se smiri?
- "Možeš li udicom izvući levijatana?" Nijedan čovek ne može — ali Jagnje je pobedilo zmaja. Kako bi izgledalo da prestaneš sam da pokušavaš da ukrotiš svoja čudovišta, i umesto toga ih položiš pred Hrista?
Kratka molitva
Gospode, u meni postoje čudovišta koja ne mogu da ukrotim — sirova snaga koja neće da se savije, savijena dubina koju ne mogu dosegnuti.
Pokušao sam da ih izvučem sopstvenom udicom, i ne mogu.
Ali Ti si stvorio Behemota, i Ti držiš Levijatana, i Ti ćeš na kraju ubiti staru zmiju.
Zato Ti donosim svoju dubinu i svog zmaja. Priđi im Svojim mačem. Ubij ono što ja nikada nisam mogao, i oslobodi me.
Ti si Gospodar nad zemljom i morem, i nad svakim čudovištem mog srca.
Amin.
JMS