Sada Jov odgovara.
I njegov odgovor nije protivargument. To je vapaj.
Jov 6 je poglavlje u kome čovek koji pati govori svojim prijateljima šta mu je zaista potrebno — ne njihova predavanja, već njihova samilost — i tuguje zbog toga kako su ga ljudi na koje je računao izneverili baš kada mu je najviše bila potrebna pomoć.
Teže od peska
Jov 6:2–3
"O da bi se dobro izmerili jadi moji, i zajedno se nevolja moja metnula na merila! Pretegla bi pesak morski; zato mi i reči nedostaje."
Jov počinje tražeći da bude razumljen.
Kada bi neko samo pošteno izmerio njegovu tugu, kaže on — ona bi nadmašila pesak morski. Njegove divlje reči nisu buna; one su prelivanje jednog bola prevelikog da bi se tiho nosio.
U ovom zahtevu ima dostojanstva. Jov ne traži da bude popravljen. Traži da bude shvaćen ozbiljno. Želi da mu se bol izmeri pre nego što bude osuđen.
Pre nego što odgovorimo na nečiju muku, trebalo bi prvo da je izmerimo — da osetimo njenu pravu težinu — umesto da žurimo da ispravljamo reči koje je tuga učinila teškim.
Samilost, ne predavanja
Jov 6:14
"Nesrećnome treba milost prijatelja njegovog, ali je on ostavio strah Svemogućeg."
Ovde Jov to kaže otvoreno: onima koji pate potrebna je samilost njihovih prijatelja.
Ne analiza. Ne časovi teologije. Ne rasprava o tome zašto se ovo desilo. Samilost — jednostavna, nežna milost srca koje trpi zajedno s tobom.
I Jov ide dalje, s oštrom ivicom: uskratiti saosećanje prijatelju koji pati znači, na svoj način, napustiti strah Božji. Milost prema slomljenima nije opciona ljubaznost; ona je blizu same srži prave vere.
Koliko puta smo ponudili sve osim one jedne stvari koja je patniku zaista bila potrebna — naše saučešće, naše prisustvo, našu spremnost da jednostavno trpimo zajedno s njim?
Potok koji je presušio
Jov 6:15
"Braća moja izneveriše kao potok, kao bujni potoci prođoše;"
I evo jedne od najprobodnijih slika u čitavoj knjizi.
Jov upoređuje svoje prijatelje sa pustinjskim potokom. U hladnim, lakim godišnjim dobima, on teče pun vode. Ali u vrelini, kada je žednom putniku konačno najpotrebniji, presušio je do kraja.
Ovo je tuga ispod tuge. Jovovi prijatelji bili su tu u dobrim godinama. Ali sada, u žezi njegove patnje — baš u trenutku kada su mu bili najpotrebniji — pretvorili su se u prah.
Mnogi od nas poznaju ovu posebnu bol. Ljudi koji su bili puni i tekli u lakim vremenima, presušili su u sušnom periodu. To je rana povrh rane.
Prijatelj koji ne presušuje
Ali Jovova žalba nas tiho usmerava ka nadi koju on još nije mogao u potpunosti da sagleda.
Postoji Prijatelj koji nije sezonski potok. Postoji Neko ko je obećao da će dati "izvor vode koji teče u život večni" — koji je najbliži u vrelini, ne odsutan u njoj.
Ljudski prijatelji će te ponekad izneveriti u sušnom periodu. To je deo života među slomljenim ljudima. Ali Prijatelj koji je bliži od brata ne presušuje kada dođe vrelina. On je živa voda koja najpunije teče u pustinji.
Blaga reč za čitaoca
Ako si osetio ubod prijatelja koji su nestali u tvom najtežem periodu, Jov 6 imenuje tvoj bol i ne umanjuje ga. Presušeli potok je stvarna tuga.
Ali neka ti to i okrene pogled. Tamo gde ljudski potoci izneveravaju, postoji Izvor koji ne presušuje. I neka ti to oblikuje kako voliš druge: budi prijatelj koji se pojavljuje u vrelini, koji nudi samilost pre mišljenja, koji izmeri tuđi bol pre nego što na njega odgovori.
Budi živa voda nekome u njegovoj suši. A kada tvoji sopstveni potoci presuše, idi ka Izvoru koji nikada ne presušuje.
Pitanja za razmišljanje
- Jov je tražio da mu se tuga "izmeri" pre nego što bude osuđena. Kome u tvom životu je potrebno da izmeriš njegov bol — da zaista osetiš njegovu težinu — pre nego što ponudiš bilo kakve reči?
- "Nesrećnome treba milost prijatelja njegovog." Kada ti je najviše bila potrebna prosta samilost umesto odgovora, i kako to možeš da pružiš drugima?
- Jovovi prijatelji bili su potok koji je presušio u vrelini. Da li si osetio tu bol — i kako ti obećanje Prijatelja koji nikada ne presušuje izlazi u susret u njoj?
Kratka molitva
Gospode, kada je moja tuga teža od peska, hvala Ti što je istinski meriš i ne žuriš da me osudiš.
Gde su ljudski prijatelji presušili u mojoj suši, budi mi živa voda — Prijatelj koji najpunije teče u vrelini.
I učini me potokom koji ne izneverava druge: brz sa samilošću, spor sa mišljenjima, prisutan u zažarenim vremenima.
Ti si Izvor koji nikada ne presušuje. Dolazim Ti žedan.
Amin.
JMS