Marta je stajala kraj groba svog brata, slomljena tugom. Lazar je bio mrtav već četiri dana, a Onaj koji ga je mogao isceliti došao je prekasno — ili se bar tako činilo.
I tamo, kraj groba, na najsirovijem mestu ljudske tuge, Isus je izgovorio neke od najmoćnijih reči ikada izrečenih: ne obećanje o vaskrsenju, već tvrdnju da je On sâm to vaskrsenje.
Ja sam vaskrsenje i život
Jovan 11:25
"Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre, življeće."
Marta je verovala u vaskrsenje — daleko, u poslednji dan, nauk kojeg se držala. A Isus je tu daleku nadu doneo blizu, u Ličnost koja je stajala tačno pred njom.
"Ja sam vaskrsenje i život." Ne "Ja ću jednog dana priuzrokovati vaskrsenje." Ja sam to. Vaskrsenje nije prvenstveno događaj na kalendaru; to je Ličnost koju možeš poznavati. Gde je On, tamo je vaskrsenje. Gde je On, tamo je život.
Ovo menja sve u vezi s tim kako se suočavamo sa smrću i tugom. Naša nada nije, konačno, u budućem događaju koji čekamo. Ona je u živoj Ličnosti kojoj već pripadamo — a On je pobedio grob.
Život koji smrt ne može okončati
"Koji veruje mene ako i umre, življeće." Smrt nema poslednju reč nad onima koji su sjedinjeni sa Hristom. Telo može umreti, ali život koji On daje ne umire.
Ovo je najsmelija tvrdnja koju je moguće zamisliti, a Isus je upravo bio na putu da je dokaže — prvo pozivajući Lazara iz groba, a ubrzo potom izlazeći iz Svog sopstvenog. Onaj koji kaže "Ja sam vaskrsenje" ima prazan grob koji to potvrđuje.
Zato se za vernika smrt menja od kraja u prolaz. Ona je stvarna, i tuga je stvarna — sam Isus je zaplakao kraj ovog istog groba. Ali ona nije konačna. Hristov život u nama jači je od groba, i on nas nosi pravo kroz smrt u život koji se nikada ne završava.
Vaskrsli život sada
I evo čuda za život u kome Hristos obitava: ovaj vaskrsli život nije samo za kasnije. Hristos koji je vaskrsenje živi u verniku već sada, i Njegov vaskrsli život počinje da se uzdiže u nama već ovde.
To je sila koja podiže mrtvo srce da ponovo voli, poraženu dušu da se ponovo nada, zakopan san da ponovo diše. Isti onaj život koji će jednog dana podići tvoje telo već sada radi u tebi, unoseći život u mrtva mesta iznutra.
Imati Hrista znači imati vaskrsenje koje živi u tebi — ne samo buduće obećanje, već sadašnju silu.
Blaga reč za čitaoca
Ako stojiš kraj groba — oplakujući nekoga koga voliš, ili tugujući za gubitkom koji ti se čini kao smrt — Jovan 11:25 te sreće tamo, baš kao što je Isus sreo Martu.
On ti ne nudi samo nauk kojeg da se držiš. On ti nudi Sebe. Vaskrsenje nije daleki događaj koji čekaš; to je Ličnost koja je već tvoja, i koja je već izašla iz Svog sopstvenog groba. Smrt nije kraj priče ni za koga ko pripada Njemu.
A u tvojim sopstvenim unutrašnjim smrtima — nadama koje su umrle, ljubavi koja se ohladila, snovima koji su sada zakopani — isti taj vaskrsli Hristos obitava u tebi, spreman da ponovo donese život. On je vaskrsenje i život, ne samo u poslednji dan, već u dubinama tvoje duše već danas. Veruj u Njega, i čak i ono što se u tebi čini mrtvim, oživeće.
Pitanja za razmišljanje
- Isus je uzeo daleki nauk i pretvorio ga u sadašnju Ličnost: "Ja sam vaskrsenje." Kako se menja tvoja tuga kada je usidriš u Njemu, a ne samo u budućem događaju?
- Smrt postaje prolaz za one sjedinjene sa Hristom. Kako to menja pogled na gubitke kojih se plašiš ili sa kojima si se suočio?
- Vaskrsli život već deluje u verniku. Koje mrtvo mesto u svojoj duši žudiš da Hristov vaskrsli život podigne?
Kratka molitva
Gospode Isuse, Ti si vaskrsenje i život — ne daleko obećanje, već živa Ličnost koja je moja.
Kada stojim kraj grobova onih koje volim, ili tugujem za gubicima koji mi se čine kao smrt, sretni me onako kako si sreo Martu.
Hvala Ti što je smrt sada prolaz, i što me Tvoj vaskrsli život nosi kroz nju.
Podigni u život mrtva mesta u meni, već sada. U Tebi, ono što se činilo završenim, ponovo će oživeti.
Amin.
JMS