Isus je upravo pokazao izuzetnu milost ženi koju je mnoštvo želelo da osudi. A onda je, stojeći u hramu, izneo zapanjujuću tvrdnju o tome ko je On.
"Ja sam svetlost sveta." Ne jedna svetlost. Ne jedan učitelj među mnogima. Svetlost — jedino sijanje koje može izvesti dušu iz svake vrste tame.
Ja sam svetlost sveta
Jovan 8:12
"Onda im Isus opet reče govoreći: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života."
Tama nije samo odsustvo sunca. To je zbunjenost, očaj, greh, strah, nesposobnost da se pronađe put. Svako ljudsko biće zna šta znači hoditi u nekoj vrsti tame — osećati se izgubljeno, pipati za putem koji ne postoji.
I u tu tamu, Isus kaže: Ja sam svetlost. Idi za Mnom, i "nećeš hoditi po tami, nego ćeš imati videlo života."
On ne obećava da će objasniti tamu, ili da će odjednom ukloniti svaku senku. Obećava nešto bolje — Svoje sopstveno prisustvo kao svetlost kojom se hodi, tako da čak i u tami, nisi izgubljen.
Svetlost za sledovanje, ne samo za gledanje
Primeti glagol: "ko ide za mnom." Svetlost, u ovoj izjavi, nije prvenstveno nešto na šta se gleda. To je nešto čim se hodi. Ne zuriš u lampu; krećeš se napred putem koji ona otvara.
Ovako Hristos vodi. Često daje tek dovoljno svetlosti za sledeći korak — ne osvetljava se ceo put odjednom, ali dovoljno da bi se nastavilo hodanje. Poput lampe koja se drži pred nogama, kreće se dok se ti krećeš, osvetljavajući tlo tik ispred.
I tako sledovanje Njemu nije stvar viđenja celog puta pre nego što krenemo. To je stvar ostajanja blizu Svetlosti, preduzimanja sledećeg koraka u onome što On pokazuje, i verovanja da će se put nastaviti otvarati dok idemo.
Svetlost iznutra
"Imaće videlo života." Ovo nije samo svetlost koja sija na nas spolja — ona postaje svetlost iznutra, život koji sija u duši.
Jer Onaj koji je Svetlost sveta dolazi da prebiva u verniku, i gde On prebiva, tamo je svetlost. Tama zbunjenosti ustupa mesto unutrašnjoj jasnoći; tama očaja, nadi; tama straha, tihom, postojanom sijanju koje noć ne može da ugasi.
Ovo je obećanje ka kome se kreće cela hrišćanska priča — dan bez ikakve noći, gde je samo Jagnje svetlost. Ali počinje sada, dok Svetlost sveta useljava u tebe, i zora tiho sviće na unutrašnjim mestima.
Blaga reč za čitaoca
Ako hodiš kroz mračno razdoblje — izgubljen, uplašen, nesposoban da vidiš put napred — Jovan 8:12 ti ne pruža mapu. Pruža ti Svetlost za sledovanje.
Možda ne možeš da vidiš ceo put. Ne moraš. Treba samo da ostaneš blizu Hrista i preduzmeš sledeći korak koji ti On pokazuje. On je vrsta svetlosti koja se kreće sa tobom, osvetljavajući tlo tik ispred, nikada te ne ostavljajući da pipaš u mraku sam.
A ista Svetlost sija u tebi, ako On prebiva u tebi. Zato kada tama pritiska spolja, okreni se iznutra Onome koji je tvoja svetlost života, koja tiho sija na najdubljem mestu. Noć može biti duga, ali nisi u njoj sam, i nisi bez svetlosti. Sledi Ga, korak po korak, sve do zore koja nema kraja.
Pitanja za razmišljanje
- Hristos se nudi kao svetlost za sledovanje, ne samo za gledanje. Gde ti je potrebno tek dovoljno svetlosti za sledeći korak, umesto celog puta odjednom?
- "Videlo života" postaje svetlost iznutra. Kako bi okretanje ka Hristovom prisustvu moglo da ti pomogne u mračnom razdoblju?
- Sledovanje Svetlosti znači ostajanje blizu i pravljenje koraka napred u onome što On pokazuje. Koji sledeći korak ti On sada osvetljava?
Kratka molitva
Gospode Isuse, Ti si svetlost sveta, a ja sam hodio kroz tamu iz koje nisam mogao da nađem put.
Budi svetlost pred mojim nogama — dovoljno za sledeći korak, krećući se sa mnom dok idem za Tobom.
Zasjaj u meni, moja svetlosti života, dok tama iznutra ne ustupi mesto Tvom tihom sijanju.
Slediću Te, korak po korak, sve do zore koja nikada ne prestaje.
Amin.
JMS