Umorna žena je došla na bunar u podne, noseći prazan krčag i još težu prazninu iznutra. Dugo je tragala za nečim što bi je zadovoljilo, na svim pogrešnim mestima.
A stranac koji je sedeo kraj bunara ponudio joj je drugačiju vrstu vode — onu po koju se nikada više ne bi morala vraćati, jer bi postala izvor u samoj njenoj duši.
Voda koja postaje izvor
Jovan 4:14
"A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda koju ću mu dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni."
Žena je morala da dolazi na bunar svakog dana, po vrelini, da zahvata vodu koja bi je zadovoljila samo nekoliko sati pre nego što se žeđ vrati. To je slika kako mi tako često živimo — izlazeći, iznova i iznova, da zahvatimo malo zadovoljstva iz izvora koji nikada ne traju.
A Isus joj nudi suprotno: vodu koju piješ jednom, i koja onda postaje izvor u tebi. Nema više beskrajnih odlazaka na bunar. Izvor se seli iznutra.
"Izvor vode koja teče." Ne mirno jezero, već živ, uzavreli izvor — svež, neprekidan, koji izvire iznutra u život večni.
Zadovoljstvo iznutra, ne spolja
Ovo je velika razlika koju Hristos donosi. Većina sveta traži zadovoljstvo spolja — iz sledećeg uspeha, sledeće veze, sledećeg zadovoljstva, sledeće kupovine. Nosimo svoje prazne krčage od bunara do bunara, a žeđ se uvek vraća.
Ali voda koju Hristos daje postaje izvor u nama. To znači da naše najdublje zadovoljstvo više ne zavisi od naših okolnosti — od onoga što se dešava oko nas, od onoga što možemo da zahvatimo iz sveta. Ono izvire iznutra, tamo gde Hristos prebiva, nezavisno od vrućine i suše spolja.
Zato vernik može imati duboku, tihu radost čak i u teškim vremenima. Izvor nije u okolnostima. Izvor je iznutra. I on nastavlja da izvire čak i kada je sve spolja presušilo.
Izvire
Izraz "izvire" pun je života. To je slika fontane, koja skače, uzavire, živa je — nije ustajala, nije mirna, već se neprekidno diže.
I izvire "u život večni." Ovaj unutrašnji izvor nije samo da bi se preživeo današnji dan. On je povezan sa večnošću, izvirući ka životu koji se nikada ne završava. Voda koju Hristos daje sada jeste sam život neba, već započet u duši, koji izvire iznutra ka svom večnom domu.
Blaga reč za čitaoca
Ako si umoran — ako si nosio svoj prazan krčag od bunara do bunara, pokušavajući da utoliš žeđ koja se uvek vraća — Jovan 4:14 ti nudi odmor od beskrajnih odlazaka.
Hristos ti ne nudi još jedan spoljašnji izvor koji će presušiti do večeri. On nudi da stavi izvor u tebe — Svoj sopstveni život, koji izvire, svež i neprekidan, više ne zavisan od onoga što svet može da ti da.
Zato prestani da pokušavaš da zahvatiš svoje najdublje zadovoljstvo iz okolnosti koje se stalno menjaju. Pij od Hrista, i pusti da On postane izvor u tebi. Onda, čak i kada je život suv, čak i kada je sve spolja propalo, naći ćeš izvor koji i dalje izvire na najdubljem mestu — tih, živ, i koji dopire sve do života večnog.
Nisi bio stvoren da živiš žedan, zauvek se vraćajući bunarima koji propadaju. U Hristu, nosiš fontanu iznutra.
Pitanja za razmišljanje
- Žena se svakodnevno vraćala na bunar; Hristos je ponudio izvor iznutra. Gde si pravio beskrajne odlaske do "bunara" koji te nikada zaista ne zadovoljavaju?
- Voda koju Hristos daje čini zadovoljstvo nezavisnim od okolnosti. Kako bi unutrašnji izvor promenio način na koji se suočavaš sa sušnim periodima?
- Izvor "izvire u život večni." Kako te dotiče to što je radost koju Hristos daje sada već povezana sa večnošću?
Kratka molitva
Gospode Isuse, umoran sam od nošenja svog praznog krčaga od bunara do bunara, žedan opet do večeri.
Hvala Ti što voda koju daješ ne presušuje — ona postaje izvor u meni, svež i koji izvire.
Oslobodi me od zahvatanja mog najdubljeg zadovoljstva iz okolnosti koje se stalno menjaju. Budi moj izvor iznutra.
Neka Tvoja živa voda izvire u meni danas, čak i na suvim mestima, sve do života večnog.
Amin.
JMS